Mnogo sam razočarana, mnogo uvređena i izdana.. Toliko da bih kosu počupala sebi kad sam dopustila ovo.. Mnogo, mnogo. I nije ovo priča o nama, ovo je priča o mojim psihičkim slomovima i romantičnom letu. Sranja. Sviram kurcu kad se na kraju desi uvek isto- ovo.. ”Svašta Lola umije, u sve se razumije”. Glupa Lil….
Moj anđeo si ti, toliko trebaš mii.. Jedini, najdraži. Noćas mi posebno nedostaješ. Volela bih da mogu da preletim sve ove kilometre i samo te zagrlim i spustim glavu na ta moja ramena najlepša ^^ Iskreno, ne mogu da dočekam tren kada ću te sresti opet ^^ samo mii.. Dani postaju samo brojanje sati.. I…
Daleko, daleko.. ”I samo čekam dan da dođeš mii. A kad mi dođeš ti i osmeh vratiš mii” Ja sam i dalje sama.. I dalje čekam da mi dođeš ali kako vidim to će se odužiti baš dobro.. Nema veze, i da si na severni pol, tamo sa onim Eskimima ja bih te čekalaaa ^^…
Još jedan dan je fijuuu i ja sam bar milimetar bliža svojoj sreći i trenutku kada ću je (ga) zagrliti.. Sada smo se posvađali.. Mislim ni sama ne znam zbog čega? Tako se dopisujemo i odjednom se nešto nemam ni ja pojma zainatimo.. Šta znam.. I tako odemo na spavanje ljuti.. Gluposti ali ponekad je…
I večeras kao i sinoć. Zar sam mogla očekivati išta drugačije osim gore? Zaista nisam znala da postoji ovoliki nivo vezanosti i ljubavi prema nekome. Takođe, nisam znala da će me ovoliko boleti sve ovo.. Zaista je teško vraćati se kući bez njegovih dodira i poljubaca.. I stvarno mi nedostaje svaki čas ili minut.. Svaki…
I onaj miris negovane kože i aktivnog muškarca sada je daleko. I onaj topao vrat je sada okrenut ko zna gde.. I one braon duboke oči sada sijaju na ko zna kojoj zemlji.. Ruke, koje najlepše grle i maze sada dodiruju ko zna šta.. Nedostaje mi toliko da boli. Ne želim da znam koji je…
”Ti si tamo negde iza onih planina. Da l’ si možda zaspao? Ili si budan kao ja. Da l’ te muče nemiri il’ te ništa ne muči? Kada budeš čitao pismo koje pišem ja, tajna biće skrivena, iza ovi redova. Nije vodka rakija, mada noćas udara, tuga mi je velika, velika k'o Francuska. Ja ne…
I dalje nisam svesna te činjenice da je otišao i ne želim da se pomirim sa tim da ga sutra ili bilo koji naredni dan neću videti. 🙁 Pući ću! Plačem.. Ne mogu bez njega. Ne želim niti umem.. Ne mogu jednostavno, nisam ni za pisanje sposobna.. Ni za sta. Hoću samo da zaspim i…
”I voza crnog k'o da s’ njim zauvek odlaziš..” 🙁 I ponovo se neka tuga spustila na moje čelo kako je pala noć. Odavno poznata činjenica da nas noć smekša za sve što je bilo i biće.. Mene ne smekša! Mene otopi.. Kada samo pomislim na buduće dane ”zalihe tuge”.Ne želim uopšte dane bez njega…
Najlepše oči boje meda :* I ja se tako zagubim u njima i razmišljam o nekim našim osmesima, o grljenju, o svim lepim trenucima koje smo proživeli zajedno.. Volim i dalje što sam najvoljenija devojka od dečka koga volim najviše ^^ nas dvoje smo toliko slični, nas dvoje smo suđeni, nas dvoje smo jedno.. E…